Зашто је Norveon прешао на потпуно удаљен рад (и зашто се не враћамо)
Нема канцеларијске политике кад нема канцеларије.
Сви нас питају кад се „враћамо у канцеларију“. Питање нема смисла: никад је нисмо ни имали да бисмо се у њу вратили.
Наш тим ради потпуно удаљено од новембра 2023, много пре него што је Norveon формално основан. То није био одговор на пандемију ни мера штедње. Једноставно нисмо видели разлог да радимо другачије. Градимо софтвер. Наши алати су онлајн. Наши клијенти су широм света. Зашто бисмо се ограничили на људе који свакодневно могу да стигну до Београда?
Две године касније и даље радимо удаљено. Ево шта се заиста десило.
Ствари на које су нас сви упозоравали (а нису се десиле)
„Културу не можете градити на даљину“
Погрешно. Само је градите другачије.
Једном недељно имамо тимски позив на ком заиста разговарамо о томе на чему радимо. Статусни извештаји иду на Slack, а ту водимо праве расправе о техничким одлукама, проблемима на којима смо запели и стварима које смо научили. То је она врста разговора какву бисте водили у канцеларијској кухињи, само што нико не мора да се претвара да му се свиђа кафа.
Сваких неколико месеци видимо се уживо на неколико дана. Не због обавезног „тимбилдинга“: после месеци заједничког рада онлајн просто пожелите да колеге упознате уживо. Ти сусрети су међу најпродуктивнијим данима које имамо.
„Комуникација ће се распасти“
Заправо је постала боља.
У канцеларији прекидате нечији дубоки рад да бисте поставили брзо питање. Удаљени рад вас тера да размислите: да ли је ово заиста хитно или може да сачека? Могу ли то јасно да напишем на Slack-у или нам треба кратак позив?
Постали смо заиста добри у асинхроној комуникацији. Детаљне Slack нити, снимци екрана уз пријаве багова, права документација, јер не можете само да потапшете некога по рамену и питате како нешто ради.
Друга страна медаље: то смо морали да научимо. У почетку смо имали Slack нити које су трајале по недељу дана, а требало је да буду позив од 15 минута. Сада боље знамо кад да пређемо на други медиј.
„Људи ће мање радити“
Неким данима, да. Неким данима имате преглед код лекара, или чекате доставу, или просто не можете да се сконцентришете и одлучите да прошетате уместо да се претварате да радите.
Али видели смо и супротно. Неко ће послати исправку у 23 часа јер је у налету и хоће да заврши. Неко други почиње рано јер се тада најбоље концентрише. Меримо учинак, не евидентиране сате.
Класична канцеларија се претвара да су сви продуктивни од 9 до 17. Удаљени рад признаје да је то бесмислица и прилагођава се тренуцима кад људи заиста раде најбоље.
Ствари које су заиста биле проблем
Временске зоне су и даље физика
Наш тим је распоређен кроз неколико временских зона. За покривеност је то сјајно, јер је увек неко доступан ако клијенту нешто затреба. За заказивање је ужасно.
Договорили смо се за термин од 2 сата (од 10 до 12 часова по CET) у ком су сви теоретски доступни за састанке. „Теоретски“ јер неко увек путује или има нешто. Заказивање састанка с целим тимом и даље захтева више покушаја и бар једну особу која се укључује у незгодно доба.
Потребни су вам бољи алати (и дисциплина да их користите)
Рад у канцеларији опрашта много лоших навика. Заборавили сте нешто да документујете? Само питајте Џима. Нисте сигурни како се пушта у рад? Гледајте неког ко то ради.
Удаљени рад то кажњава. Морали смо да напишемо праву документацију, уведемо добро управљање пројектима, поставимо јасне процесе. Не зато што смо организовани (нисмо), него зато што би у супротном настао хаос.
Користимо Slack, Linear, Notion, Figma, GitHub и вероватно превише других алата. Сваки решава конкретан проблем. И сваки мора да се одржава ажурним или постаје бескористан.
Сагоревање је подмуклије
У канцеларији колеге примете ако изгледате исцрпљено. На даљину? Можете недељама тихо да тонете пре него што ико схвати.
Немамо савршено решење за ово. Распитујемо се једни за друге, трудимо се да уочимо знаке, подстичемо узимање слободних дана. Али и даље је превише лако просто… наставити да радите, јер вам је радни простор увек ту.
Шта бисмо рекли некоме ко покреће удаљену фирму
Урадите то ако ваш посао заиста може да се ради на даљину, ако сте спремни да свесно и промишљено комуницирате и ако вам је учинак важнији од евидентираних сати. Ако можете да поднесете неуредност асинхроне координације, вреди пробати.
Немојте ако мислите да је то само јефтинији канцеларијски простор или ако желите да надзирете шта људи раде по цео дан. А ако ваш посао заиста захтева сталну физичку сарадњу, удаљени рад ће вам се опирати на сваком кораку. Исто важи ако нисте спремни да уложите у праве алате и процесе: бићете само у канцеларији с лошијом комуникацијом.
Да ли бисмо икада узели канцеларију?
Људи то питају. Одговор је: вероватно не.
Не зато што су канцеларије зло или што је удаљени рад савршен. Него зато што смо изградили системе који нама одговарају. Наше запошљавање није ограничено географијом. Наш тим ради кад је најпродуктивнији. Ми штедимо новац на канцеларијском простору, а наши људи штеде време на путовању до посла.
Да ли бисмо с канцеларијом били продуктивнији? Можда. Али бисмо изгубили флексибилност која омогућава да нам се придружи неко из друге временске зоне и да људи свој дан организују око живота, а не око путовања на посао.
Подаци кажу да већина компанија прелази на хибридни модел. За њих је то вероватно исправно. За нас потпуно удаљени рад и даље има највише смисла.
Искрено речено
Удаљени рад није сам по себи ни бољи ни гори од рада у канцеларији. Другачији је, с другачијим компромисима.
За Norveon, који гради софтвер с дистрибуираним тимом, удаљени рад функционише. Успели смо у томе тако што свесно водимо рачуна о комуникацији, улажемо у добре алате и прихватамо да ће неке ствари (као што је заказивање) увек бити теже.
После две године и даље учимо. Али се у канцеларију сигурно не враћамо.
